Сватови дуждева Стјепана

Сватови дуждева Стјепана

0001    Али грми ал’ се земља тресе,
0002    Ал’ ударе море у мраморе,
0003    Ал’ на мору пуцају лубарде,
0004    Ал’ ј’ удрила кроз Мостар Неретва;
0005    Нити грми, нит’ се земља тресе,
0006    Нит’ удара море у мраморе,
0007    Ни на мору пуцају лубарде,
0008    Нит’ ј’ удрила кроз Мостар Неретва,
0009    Нег’ сватови дуждева Стјепана,
0010    На њима је чудо и знамење:
0011    Бубњ’ од злата, од сребра свирале,
0012    На дјевојци бисерни кавади.
0013    Дјевојка је сватим’ говорила:
0014    "О сватови, мила браћо моја,
0015    "Стид је мене и гледати на вас,
0016    "Камо ли ти говорити с вами,
0017    "Ал’ је мени говорит’ невоља,
0018    "Јер сам чула од старије људи,
0019    "Да је ова гора гусарљива,
0020    "Ну другијем обрнимо друмом,
0021    "Јер овијем изгинут’ оћемо."
0022    Одговара свадбе старјешина:
0023    "Не будали, гиздава дјевојко,
0024    "Толика је од сватова сила,
0025    "Да вру нас ведро небо паде,
0026    "Вру неба гора Романија,
0027    "Ведро бисмо небо уздржали:
0028    "Коњ до коња, јунак до јунака,
0029    "А барјаци како и облаци,
0030    "Бојна копја како црна гора."
0031    Истом они у ријечи бјеу,
0032    Ал’ ето ти од горе гусаре,
0033    С’јече себе мало и велико,
0034    Оста сама на друму дјевојка.
0035    Скочила је с коња великога,
0036    Завратила скуте и рукаве,
0037    У крвцу је ногом угазила,
0038    Двије мртве одабрала главе,
0039    Војнову је на срце ставила,
0040    Дјеверову на свилена скута,
0041    Пак је мртвим главам’ говорила:
0042    "Миле главе, мене не слушале,
0043    "Колико вам моје говорење
0044    "Да другијем обрнемо друмом,
0045    "Јер овијем изгинут’ оћемо."
0046    Ал’ јој вели од горе гусаре:
0047    "Тако т’ вјере, лијепа дјевојко,
0048    "Што ти жалиш туђине јунаке,
0049    "Али немаш од рода никога
0050    "Ни очина нити материна?"
0051    Ал’ дјевојка њему одговара:
0052    "Остави ме, од горе гусаре,
0053    "Невоља м’ је жалити јунаке,
0054    "С мене су их изгубиле мајке.
0055    "Ал’ је мени и гора невоља,
0056    "Гдје од рода не имам никога,
0057    "Ни очина нити материна.
0058    "Ја имадо милу мајку моју,
0059    "Ма ми ј’ мајка преминула давно,
0060    "Опет ми се оженио бабо,
0061    "Оженио оолом госпођом.
0062    "Имах Ива брата рођенога,
0063    "Била га је оола маћија,
0064    "Тјерала га из бијела двора
0065    "И по леду и по тешку сн’јегу.
0066    "Нејак’ д’јете додијало му се,
0067    "Он побјеже у густу планину.
0068    "Ја сам мога отпратила брата
0069    "Гологлава млада без оглавја,
0070    "Раскосмана како мушка глава,
0071    "Распасана без свилена паса,
0072    "И мому сам говорила брату:
0073    ""Не од’, Иво, у густу планину,
0074    ""Још си нејак, погинути оћеш."
0075    "Ну је братац говорио мени:
0076    ""Оћу поћи, драга селе моја,
0077    ""Моли Бога, брзо ћу ти доћи."
0078    "Ево има девет годиница
0079    "Не знам о њем смрти ни живота."
0080    Кад то чуо од горе гусаре,
0081    Удари се руком по кољену:
0082    "Ајме мени, мила моја селе,
0083    "А да би ти с пута и не дошо,
0084    "Чјем сам л’јепе свате погубио,
0085    "Мојој сестри срећу изгубио."
0086    Ал’ му вели сењски капетане:
0087    "О Иване, од горе гусаре,
0088    "Вати сестру за десницу руку,
0089    "Тер је води Сењу на крајини,
0090    "Ја се за њу оженити оћу."
0091    Кад то чуо од горе гусаре,
0092    Вати сестру за бијелу руку,
0093    Тер је води Сењу на крајини,
0094    Ожени се сењски капетане.
0095    И чинише лијепо весеље
0096    У својему двору бијеломе.